Naslovna / Lifestyle / Doktor / Atopija – bolest cele porodice
Atopija – bolest cele porodice

Atopija – bolest cele porodice

Po zvaničnim evropskim statistikama svaka četvrta osoba ima neki oblik alergije, a to je čak 30 % ukupnog stanovništva. Na žalost, stil života ukazuje da su problemi sa alergijama u porastu, a broj beba i dece sa simptomima alergija je sve veći.


Atopija – bolest cele porodice

Prvi simptomi alergija najčešće se javljaju ubrzo po rođenju, ali se mogu razviti u bilo kom periodu života. Nasledni faktori, stres, klimatski uslovi i infekcije samo su deo uticaja na razvoj atopije, a ranom dijagnostikom i adekvatnim lečenjem može se zaustaviti napredovanje alergijskih bolesti, poznatijeg kao alergijski marš.

Atopijske bolesti su još uvek jedna velika nepoznanica, a svest o problemima sa kojima se nose osobe sa atopijom izjednačuje se sa problemom kijavice, pa su pacijenti često primorani da razmenjuju informacije i iskustva na forumima i neformalnim internet zajednicama. Mnogobrojni faktori koji umanjuju kvalitet života obolelih, od svraba i poremećaja sna kada je u pitanju atopijski dermatitis, do smanjene koncentracije, smetnji pri radu i učenju usled alergijskog rinitisa I korišćene terapije antihistaminicima I kortikosteroidima, stigmatizacije i problema sa socijalizacijom, naročito u dečijem uzrastu, zbog ograničenja u ishrani I ograničenjima u izlaganju raznim alergenima, samo su jedni od svakodnevnih problema sa kojima žive osobe sa alergijama. Pored toga, ishrana bez alergena ne samo da je ograničena I skupa, već je u mnogim situacijama, kao što je ishrana u školama I predškolskim ustanovama – nedostupna. Takođe, osobe sa atopijom su često prinuđene da dijagnostku obavljaju u privatnim laboratorijama I da plaćaju sopstvenu terapiju, od antihistaminika, do proizvoda za hidrataciju kože za atopijski dermatitis, a Srbija je jedina zemlja u regionu u kojoj jedini lek u slučaju anafilaksije nije registrovan.
Ono što je definitivno jeste da je potreba za razvijanjem svesti o alergijama kao oboljenja, a ne kao stanja sve veća, kako zbog povećanja broja obolelih svih starosnih grupa, tako i zbog velikog procenta porasta broja obolelih sa simptomima od strane više organa.

Alergija I ja portal je prvi I jedini web sajt u regionu koji se bavi temama alergija I svim intolerancijama na hranu, informisanjem i edukacijom u tekstovima po pitanjima alergija, alergijskog rinitisa, atopijskog dermatitisa i astme I posebnom delu posvećenom glutenu i celijakiji. Okupivši za kratak period veliki broj čitalaca, redakcija je osetila potrebu za delovanjem u širem domenu i osnovala Nacionalno udruženje za pomoć I podršku osobama sa  lergijama, celijakijom I ostalim autoimunim oboljenjima sa ograničenjima u ishrani, iz koje su se razvila tri nova projekta: Savetovalište za atopiju, kulinarske radionice bez glutena I bez alergena i Psihološko savetovalište. U planu je i otvaranje Dermatološkog savetovalita.

Koncept Alergija I ja se trudi da na različitim platformama, od web sajta, preko Facebook grupa podrške, Instagrama, on line zajednice, ali I direktnom pomoći putem savetovališta I radionica, olakšava snalaženje I život sa alergijama šireći svest o atopijskim bolestima konkretnim savetima I podrškom. Zbog uticaja na kvalitet života kaže sa da su alergije, atopijski dermatitis i ostale vrste atopije – bolesti cele porodice. Atopijski dermatitis je najčešće kožno oboljenje kod dece I čak 10-20% dece ima dijagnostikovano ovo oboljenje. Deca sa AD spavaju skoro 2 sata manje u toku jedne noći, roditelji i kraće, svaki član porodice je dodatno angažovan, a mnoge navike porodice moraju biti izmenjene i prilagođene obolelom.

Stavljanje atopijskog dermatitisa pod kontrolu je veoma važno, jer smanjuje rizik od ravoja atopijskog marša odnosno drugih atopijskih bolesti. Međutim, statistika je poražavajuća, čak 50% dece sa ekcemom razvije bronhijalnu astmu, a 85% dece sa ekcemom razvija alergiju i na inhalacione alergene, na prašinu, grinje, polen i druge iritante iz okruženja, a čak 40% dece sa ekcemom ima alergiju na hranu, koja je sve češći oblik atopije I najčešće se javlja između šestog i dvanaestog meseca života.

Atopija – bolest cele porodice

Alergija na hranu je imunološka reakcija organizma na proteine neke određene namirnice, najčešće na takozvanih velikih 8 namirnica: jaja, mleko, pšenica, soja, morski plodovi, riba, kikiriki i orašasti plodovi. Mnoge alergije na hranu mogu biti veoma jake i dovesti do anafilaktičke reakcije. Proteini ovih namirnica mogu biti skriveni u prehrambenim proizvodima, brzoj hrani, pekarskim proizvodima, slatkišima, a jedan od problema sa kojim se suočavaju osobe alergične na hranu je deklarisanje prehrambenih proizvoda i nedovoljna podrška u društvu,  poput nedovoljne informisanosti osoblja u restoranima I prodavnicama hrane. Neretke su loše konotacije kada osoba u restoranu pita da li proizvod sadrži neki od alergena I obično je doživljavaju kao problematičnog gosta ili klijenta, a čak 75% dece sa alergijom na hranu je doživelo diskriminaciju.

Čak I naše predškolske, obrazovne i medicinske ustanove nisu adekvatno obučene za bezbednu pripremu i  služenje hrane za alergičare, tako da se često dešava da dete ne ide u vrtić jer ustanova ne može obezbediti posebnu ishranu za osobu sa zdravstvenim ograničenjem u ishrani.

Alergija I ja portal I Udužnje razvija I poseban deo posvećen glutenu I celijakiji. Iako celijakija ne spada u atopijske bolesti, izbacivanje glutena se često preporučuje i osobama koje imaju alergije, čak i kada alergija na gluten nije dijagnostikovana. Više od 55 vrsta bolesti povezano sa glutenom. Iskustvo je pokazalo da deca sa poremećajem u učenju, hiperaktivna deca, deca sa autizmom – pozitivno reaguju na ishranu bez gluten, pa su se sami ljudi počeli udruživati oko koncepta Alergija I ja, tražeći pomoć, kako konkretnu I praktičnu – u snalaženju u kuhinji, tako I edukativnu, u predavanjima lekara.

Zapanjujuća je procena da na svakog dijagnostikovanog ide 7 nedijagnostikovanih osoba obolelih od celijakije, što dovodi do broja potencijalnih celijakičara na teritoriji Srbije koji se kreće između 35.000 i 70.000, a ako uzmemo činjenicu da je za postavljanje dijagnoze potrebno od 7 do 10 godina, o ovom autoimunom oboljenju se veoma malo zna.

Ukoliko vas zanima da saznate više o alergijama, dermatitisu, astmi i celijakiji pridružite se grupi okupljenoj oko Nacionalnog udruženja za pomoć I podršku – Alergija I ja, na portalu Alergija i ja koji se bavi ovim temama i zapratite njihovu stranicu na Facebooku I Instagramu kako biste svakodnevno bili u toku sa najnovijim informacijama.

Linkovi:
Udruženje
Web sajt
Facebook
Instagram

 

Snežana Šundić Vardić – urednica Alergija i ja portala i predsednica Nacionalnog udruženja za pomoć i podršku osoba sa alergijama, celijakijom i ostalim autoimunim bolestima sa ograničenjem u ishrani

O Sinisa Kraljevic

Proveri takođe

Kada se obratiti lekaru: Sve ono što ne znate, a trebali biste da znate o mladežima!

Diva medical otkloniće sve nedoumice koje ste imali, a tiču se mladeža na vašem telu …

Srpski karatista osvojio Holivud: Miloš Vuković Riki deklarisao Španca!

Srpski karatista osvojio Holivud: Miloš Vuković Riki deklarisao Španca!

Karatista Miloš Vuković Riki odneo je ubedljivu pobedu u karate kombatu, i to u meču …

Leave a Reply

Your email address will not be published.

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.