Deveta epizoda: VITEBSKO DELO

Vitebsko delo jedno je od najkrvavijih serijskih zločina u Evropi

Hajde da budemo realni. Koliko vas je barem jednom u životu reklo ‘’Ti ludi Rusi’’. To što oslikava njihovu psihu ili karakter svojevrstan za tamošnje podneblje možda i jeste nijansa koja im daje različitost. Drugim rečima, oni su potpuno svoji i neuporedivi.

Tada još uvek SSSR i vladajući komunizam bio je pravi mali raj za ličnosti poput Genadija. Odrastao na selu, dugo godina živeo je u porodičnoj kući pomažući roditeljima oko imanja. Moglo bi se reći da je vodio normalan život i taman kad se zaljubio morao je da ide u vojsku. Iščekivao je dan kad će da se reši uniforme i vrati svojoj voljenoj, bio je toliko uzbuđen što će nakon toliko vremena imati priliku da je zagrli.

Neprijatno iznenađenje je usledilo pri povratku u selo Ist. Devojka ga napustila i udala se za drugoga. Genadi nakon početnog šoka bio je totalno van sebe, nije umeo da se kontroliše i pokušao je da pobegne što dalje od kuće. Tražeći dovoljno hrabrosti da se obesi, dok je vozio crveni zaporožec, primetio je jednu mladu devojku. Može se tako reći, ali bes koji je hteo da iskali na sebe, iskalio je na njoj. Zaustavio je kola i prihvatio da je odveze do Polocka. Međutim, devojka nikad nije stigla na željeno odredište. Stao je pored puta i nakon što ju je silovao na zadnjem sedištu svog auta, zadavio ju je golim rukama. Vrat joj je bio plav, oči krvave, kosa skoro sva isčupana a ispod noktiju joj je bila Genadijeva koža.

Hrabra devojka se borila za život do poslednjeg daha. Genadi je silovao i davio ukupno 14 godina. Za to vreme uspeo je da se oženi 1976 godine, dobije dvoje dece. Ponašao se kao normalan porodičan čovek sa članstvom u komunističkoj partiji. Godine su prolazile a ubistva su se ređala kao na traci, devojke su bivale ubijene istim metodama na istim relacijama. Policija je ustanovila da se radi o serijskom ubici i odmah pokušala da reši slučaj. Podizale su se optužnice jedna za drugom, osuđivali su se pogrešni lokalni momci. Jedan je zaglavio doživotnu robiju, drugi je osuđen na smrtnu kaznu. Javnost se bila smirila, a život vratio donekle u normalu.

Sve do trenutka kad je Genadi zaustavio svoj crveni zaporožec i obratio se mladoj tinejdžerki. Nekoliko novih žrtava je opet probudilo sumnju, da li država radi svoj posao kako valja? Medijima se zatim obratio lično Genadi Mikaševič kao komunistički funkcioner i tvrdio da će se pravi zlikovac pronaći. Situacija je bila krajnje komična, Genadi je uz policiju patrolirao noćima duž ulica tražeći sebe. Naravno da krivca, za preko 50 ženskih nagih ubijenih tela zatečenih pored puta, nisu pronašli. Barem ne tada. Čak i proračunati umovi, kao što je bio Genadijev, može da napravi određene greške. Tako je Genadi, u cilju rešavanja slučaja, poslao anonimno pismo u lokalne novine. Malo izmenjenim rukopisom napisao je da organizacija ‘’Patriote Vitebska’’ stoje iza ubistava poslednjih 14 godina. Poslednja Genadijeva žrtva imala je ispisano na grudima krvlju ‘’Patrioti Vitebsk’’ i upravo tu je napravio pogrešan potez.

Policija je tajno proveravala 556 hiljada potpisa u okruženju. Rukopis koji je koristio Genadi imao je najviše podudarnih tačaka, samoglasnici su se poklapali. U tom trenutku bilo je očigledno da se radi o visokom funkcioneru komunističke partije. Dalje otkrivanje dokaza, detaljno ispitavanje crvenog zaporožeca su vodile ka Mikaševiču. Te 1985. godine, kad je i konačno uhapšen, Genadi je zadavio 12 nemoćnih žena, koje su uz to bile i seksualno iskorišćene. Zlikovac je na početku saslušanja negirao sve tačke optužnice i tvrdio da je nevin. Nakon tri pune godine ispitivanja Genadi priznaje ubistva preko 50 žena, što sudiji omogućava prilično jasnu situaciju. Genadi Mikaševič je streljan 3 februara 1989 godine, ali je pre njega 14 momaka osuđeno za njegove zločine. Jedan je od najvećih serijskih ubica koji je živeo u SSSR, njegov životni put javnost ali i političari su nazvali Vitebsko delo.

Gennady Mikhasevich (Belorusija 1947 – 1987)