Naslovna / Grad / Gradski intervju: THC La Familija

Gradski intervju: THC La Familija

Rep grupa THC La Familija, koju sačinjavaju Stefan i Borko,  odgovaraju na pitanja o njihovoj mladosti, odrastanju u Beogradu i stanju mladih u ovoj zemlji.

 

1.Kako ste razmišljali tokom svog odrastanja i sazrevanja? Na koga ste bili gnevni, a na koga ste se ugledali?  

STEFAN:  Moje razmišljanje je bilo uvek dobro zezanje i dosta smeha, tu je pomogao thc, pa smo tako i počeli. U onom trenutku kada je krenula da nam se formira svest sa četrnaest godina, mi smo već probali i onda je život postao bezbrižan, pa nas je ta bezbrižnost nas je držala do neke dvadeset i četvrte, pete godine, a onda su krenule ozbiljne stvari i problemi da se dešavaju.

BORKO:  Pitao si nas i za gnev… Mi smo taj gnev kanalisali kroz muziku prema nepravdi. Na nepravdu mislim pod time to što mi ne možemo sada da funkcionišemo kao sav normalan svet. Imali smo gnev prema tom idiotskom i malograđanskom razmišljanju, političkom stanju u zemlji na koje mi nismo mogli  da utičemo i koje nam je iskreiralo živote. Mi smo taj gnev preinačili u muziku, pa je sam taj agresivan pristup na traci bio kao oslobađanje od istog. Zapravo, mi nismo bili gnevni, jer smo odrastali svi zajedno kroz familiju veoma srećno i zadovoljno.

STEFAN:  I zdravo! Odrastali smo sa zdravim razumom i tako pristupali svemu. Uvek je tu bio jedan koji je pametniji od drugog, ovaj drugi će da ti pomogne da shvatiš situaciju i da uradiš ispravnu stvar. Držanje zajedno sa ljudima lakše prebrodi bol i sve ostalo, pa tako i čovek brže sazri

BORKO:  Ljudi na koje smo se ugledali su bili neki stariji koji su kanalisali svoje probleme u pozitivnim stvarima. Bili smo fascinirani njima, u vremenu koje je bilo još teže nego danas, ako to uopšte može da se kaže,  jer su uvek bili vedriji i bolje rapoloženi, snalažljiviji da naprave novac. Oni su bili tii koji su ostavljali utisak da je sve u redu i da samo od tebe zavisi da li češ da budeš u fazonu “baš nam je teško”.

 2.Koji su vam bili snovi? Šta ste želeli da budete i da li vam se to ostvarilo?

BORKO: Ja mogu da kažem da jesam, jer sam oduvek hteo da budem u muzici i ona je uvek bila sastavni deo mene, tako da sa te strane sam jako ostvaren. Koliko god se činilo da se kroz periode života ničime nisam bavio i da sam džabalebario, mi smo za to vreme mukotrpno radili da bih danas mogao sa ponosom i zadovoljstvom da ti kažem da sam se ostvario u tome i da je to naše isterano do kraja, bez obzira koliko to nama bilo teško. Došao je taj trenutak da i kada nemam dinara u džepu, ja sam prezadovoljan!

STEFAN: Ja sam hteo da budem vozač “cross” motora, pa sam tripovao da ću biti košarkaš, a kako je došla muzika počeli smo da imamo neke prizemne snove, pa kada se taj završi, onda stvorimo novi, ali nikada mi nismo, pre 12 godina, sanjali da ćemo postići ono što smo sada. Te male snove smo ispunjavali, i sada, kada pogledam, meni se ispunjava jedan veliki san da uspevamo u muzici kao što smo hteli i od prvog dana.

 3.Kako vam se čini omladina danas?

BORKO: Ima mnogo dobrih primera, kvalitetnih i zdravih priča. Dosta puta čujem kako je omladina ovakva ili onakva, ali to ostavljam drugim kritičarima da pričaju šta je sve iskvarilo omladinu. Toliko smo mladih ljudi upoznali uz ovaj rad koji su svojim primerom kroz humanitarne akcije i zbog neke svoje pozitivne motivacije Stefanu i meni ulili nadu. Postoji mnogo dobrih ljudi među njima u generacijama koje će tek da nastupe. Iskreno, i u našoj generaciji je bilo svakakvih idiota i idiotluka vezanih za to vreme. U svakoj generacij će toga biti, ali ono što je bitno je da ima mnogo mladih koji ulažu u obrazovanje, i time je to obrazovanje postalo spas za mladog čoveka iz onih tema na nivou “rekla-kazala”. Problem u mladima je što u ovoj zemlji nemaju pravu mogućnost.

STEFAN: Kod nas se plasiraju neke medijske ličnosti koje nemaju veze sa životom, dok u normalnom svetu ne bi ni postojali već bi radili na ćošku i prodavali sebe. Postoji toliko primera u Srbiji koji bi mogli da popune sve nacionalne televizijske kanale da ne bi mogli da dođu na red jedni od drugih. Takvi ljudi postoje, ali nekome, očigledno, nije u interesu da se zadrže ovde, tako da se oni iznose za sitne pare. O takvim ljudima se malo zna, eventualno jedna ili dve emisije, a postoji ih toliko koji bi mogli nešto pametno i logično da kažu, jer imaju svoje mišljenje i teže ka boljem životu.

 4.Koliko poroci utiču na njihovu svest?

STEFAN: Mi ne opravdavamo poroke, ali od samog starta trebalo bi razgraničiti da ne treba da se voze porocima, već da oni voze poroke na pravi način i da ti poroci ne utiču na njihov život i život koji ih okružuje.

BORKO: To je i do inteligencije, nije samo do društva. Ako sam ja kao klinac mogao da shvatim da heroin nije dobra stvar, i da uzmem ponekada da se opijem ili zavarim, to može da bude dobar ventil. Ljudima je potreban ventil, jer se na taj način filtriraju i kanališu. Neko traži opravdanje u tome što se drogira, jer mu je život težak, dok se neko drogira, jer mu je život baš lep i zato što ima pare da to radi, pa na taj način želi da petnaest puta poveća svoju sreću.

10527291_786207108069399_4135228879158606488_n

 5.Koji je spas za narod u ovoj zemlji?

BORKO: Mi ne smemo da se prepustimo tom osećaju da je sve crnje i crnje. Situacija jeste teška, ali ako nas dvojica možemo da guramo kroz rep, već 12 godina, onda mogu i drugi. Mi smo rođeni 1985. godine, a kada smo krenuli u prvi razred osnovne škole bila je 1991. godina, i kako da ja, posle svega toga, znam za neko bolje vreme? Probaj da stvoriš u mikro-kosmosu nešto bolje. Jedan deo ljudi će otići odavde, ali da se ne zavaravamo, i u najbolja vremena su odlazili ljudi odavde tražeći nešto bolje. Negde tamo će uvek postojati bolji uslovi. Nikola Tesla je otišao u Ameriku za vreme kraljevine, pa nikome ništa. Nama, kojima je suđeno da ostanemo ovde, biće drago što smo tako odlučili i nastavićemo da se borimo do kraja, ali nećemo biti u fazonu “brate, ovde je mnogo teško”. Sa takvim stavom ne preostaje ti ništa drugo nego da se drogiraš.

 STEFAN: Stariji ljudi su nezainteresovani za mlađe generacije, mlađi su zainteresovani za bolju budućnost, ali tu negde moramo da nađemo zajednički jezik. Onda, kada se ujedinimo na tom nekom lokalnom nivou, moći ćemo da promenimo sve. Mi smo to videli na primeru u Pirotu, Jagodini… Ako nemamo volju, sve će stajati i propadati.

6.Šta je za vas Beograd?

BORKO: Beograd je moje rodno mesto. On je nešto što je mene izrodilo da budem čovek ovakav kakav jesam. Beograd je velikodušan jer ovde možeš da vidiš ljude sa svih strana. On nas je naučio da budemo dobri prema svojim komšijama i da ih pozdravimo. Beograd je za mene jedna od retkih mesta na planeti gde možeš da budeš sav svoj. Beograd je svašta, na neki šizofreni način ima preko dvadeset lica. Sve te lepe sitnice, one čine Beograd!

STEFAN: Beograd je moje nebo i strahopoštovanje. Mi, kroz muziku, gde god da smo išli smo vodili računa kako ćemo da predstavimo sebe, ljude iz kraja i samim time Beograd. On nas je napravio takvim. Familija, majka i otac koji su se trudili da te vaspitaju i usadili u tebe neke osnovne kodekse, osnovna i srednja škola, sve prepreke i doživljaji, sve je to Beograd! Ovde je glavna borba kapitalizma i onih duhovnih stvari koje su prava vrednost. Alavost i glad u ovom gradu i državi bi trebalo zaustaviti i ostati duhovan i veran sebi.

7.Ko su biili pravi Beograđani? Šta su oni za vas značili?

 BORKO: Meni pada sada na pamet jedna baka Ljubica sa drugog sprata koja nas je svako popodne posle ručka okupljala i bacala nam “Kiki” bombone. Taj komšijski duh više ne postoji!

STEFAN: Baka Kaća koja je živela preko puta mene, ja sam kod nje odlazio na šećerne kockice…

BORKO: Bio je i čika Dača koji je vikao da ne sedimo na hladnom betonu. Oni su brinuli za svoju zajednicu, jer nisu nas shvatali kao neke tamo leve, već da smo tu, deo njihovog okruženja. To je, na kraju krajeva, ono što mi pokušavamo da odradimo, taj familijski duh da poživi.

8.Srpska gostoljubivost. Da li je to istina ili mit?

STEFAN: Definitivno je istina.

(smeh)BORKO: Pa kako ne postoji? Toliko puta sam prisustvovao baš ovde gde stojimo, kada god smo cirkali uveče, a i živimo u prometnom delu grada, uvek prođu neki crnci, Pakistanci, Hrvati… Volimo da ih vidimo, radosno ih pozdravimo, pokažemo im gde da idu, da se provedu, da ostave pare.

STEFAN: To je taj šmekerski momenat!

THCF_otvaranje-MTV-adria-4

9.Šta je za vas rep? 

BORKO: Moj život!

STEFAN: Smisao i vodilja!

10.Gde vidite sebe za desetak godina?

STEFAN: U ogledalu! (smeh) Mi imamo te male snove kao što smo rekli na početku i svakog dana radimo da se oni ostvare, a onda za dve, tri godine kada budemo ponovo radili intervju, doći ćeš i pitaćeš kako će nam biti za naredne dve, tri godine. (smeh)

BORKO:  Neka bude isto kao i za ovih 12 godina. Toliko smo dobrih stvari odradili za ovih 12 godina da bih voleo da tako bude i za narednih 10 godina.

11.Ima li istine da ovde mlađi brže sazravaju u odnosu na vršnjake u inostranstvu?

BORKO: Pa baš zbog te neke situacije u zemlji koja je oduvek trajala, život te spuca ranije i saznaš neke stvari koje ne bi trebalo da saznaš, još kao dete. Problem je što mladi ljudi koji imaju te godine u mozgu, a sa druge strane, život ih je naterao da budu malo grublji, može da proizvede veoma negativan spoj. Tako dolazi da mladi ljudi prave ozbiljne probleme, jer ne znaju kako da se ponašaju u toj zrelosti. Mladi preko su odrasli u dosta bezbrižnijem okruženju, a ovde kod nas je stalno klimavo, pa se ta energija nesvesno prenosi sa roditelja i okruženja na dete.

STEFAN: To je mač sa dve oštrice. Dobro je sazreti ranije, ali kada si mlad i pametan umeš veoma lako da budeš povodljiv i naivan. Ako nemaš nekoga ko će malo da te uspori ili usmeri, možeš veoma lako da skreneš sa puta. Jako je važno šta je uzrok tog sazrevanja. Viđao sam decu koja kada te pogledaju u oči pokažu takvo lice da pomisliš da imaju trideset i dve godine, osećaš kao da su ravnopravni sa tobom. Ovde su deca svesnija od vršnjaka koji žive u inostranstvu.

THCF-B_Bratislava-1

12.Vaša poruka omladini

BORKO: Samo borba, vera u sebe i mnogo ljubavi, bez obzira koliko je teško izgovoriti reč ljubav i koliko je teško prihvatiti i dati ljubav. Kada si gnevan, lupaš glavom o zid, a ako hoćeš da se boriš protiv sistema, još jače udaraš glavom o zid, jer time rizikuješ da ćeš da upropastiš svoj život. Najispravniji put je da radiš na sebi i da radiš ono što voliš. Svaka priča ima dve strane!

STEFAN: Čuvajte svoje, jer to niko neće raditi umesto vas. Dajte i pokazuje ljubav u što većoj meri, jer je to, ustvari, danas Bog. Nemoj da mrziš nikoga, pa i kada se iznerviraš, opsuj, ali nemoj da mrziš nikoga, jer mrzeti je odvratna stvar. Ništa ti neće pomoći osim što će tebe ukanaliti i napraviti od tebe govno od čoveka. Gde god ima barikada, preskoči je, ako ne možeš da je preskočiš, udari je glavom tri, četiri puta, možda je i srušiš. Nemoj nikada da odustaješ od svojih snova i bori se do kraja!

O Zorica Stojković

Proveri takođe

PLIVANJE SMANJUJE RIZIK OD SMRTI ZA 50 PROCENATA

Leto je konačno na horizontu, a mnogi već žale što su tokom kišnog maja neraspoloženje …

Ne propustite VELIKU AKCIJU ETHNOGYM fitness centra! SAMO DANAS I SUTRA NEVEREVOTNA PONUDA!

Ne propustite VELIKU AKCIJU ETHNOGYM fitness centra! SAMO DANAS I SUTRA NEVEREVOTNA PONUDA!

Ovu NEVEROVATNU PONUDU ETHNOGYM-a ne smete propustiti! Za samo 4000 dinara, ETHNOGYM vam poklanja TRI …

Leave a Reply

Your email address will not be published.

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.