Izložba Dalijevi „Božanstveni svetovi” Salvadora Dalija otvorena je u saradnji sa Kućom legata i slovenačkim galerijama „Kos“ i „Deva Puri“ i trajaće do 27. marta.
Na ovoj izložbi imaćete priliku da vidite više od 240 Dalijevih najpoznatijih grafičkih listova, među kojima su i dela iz njegovih najobimnijih opusa – „Božanstvena komedija“ i „Biblija Sakra“, zatim „Dalijevi konji“, kao i „Hommage a Leonardo da Vinci“
Kroz ove Dalijeve grafike, posmatrač se upoznaje sa sadržajem Biblije i Božanstvene komedije, zbog čega ova izložba ima specifičan edukativni karakter, a zbog same tehnike, ovi radovi zauzimaju vrlo posebno mesto u Dalijevom stvaralaštvu. Pored ovih grafika, moći ćete da vidite i dekompozicije „Božanstvene komedije“, zatim različitetapiserije, sklupture, medalje, kao i bronzani reljefi.
Izložbu možete posetiti od utorka do nedelje, od 10 do 20 čas
O Salvadoru Daliju
Dali (1904 – 1989) je još u adolescenciji počeo da se interesuje za grafiku i ilustracije, međutim iz tog perioda sačuvano je malo dela. U obimnom slikarskom, dizajnerskom, čak i vajarskom Dalijevom opusu, grafika predstavlja oblast njegovog stvaralaštva, koja ga je približila širem krugu publike. Grafički opus mu je veoma obiman, preko 1700 radova, rađen u različitim grafičkim tehnikama: bakropisu, gravuri, drvorezu, litografiji i mešanoj tehnici.
Grafički radovi su nastajali u serijama i izlazili u grafičkim mapama. Za Dalija je grafika bila odlična prilika za ilustrovanje literarnih radova, koji su mu bili dragi, ili je želeo likovno da ih komentariše i da ih na svoj način nadogradi. Među njima su najpoznatiji: „Alisa u zemlji čuda”, „Don Kihot”, „Dekameron”, „Tristan i Izolda”, „Faust” itd.
Među mnogim umetnicima koji su ušli u svet nadrealizma, Dali je postao jedan od najboljih predstavnika ovog pokreta. U periodu od deset godina, tokom kojih je održavao konstantan kontakt sa nadrealistima, Dali je, kao niko, pretvorio apsurd i ludost u suštinski deo umetnosti.
Radovi mu se nalaze u muzejima širom Evrope i Amerike, uz velike izložbe njegovog rada nakon što su postavljene u Nju Jorku, Parizu, Amsterdamu, Tokiju, Štutgardu, Cirihu, Madridu i Barseloni. On je stvorio svoju sopstvenu vrstu umetnosti u mnogim područjima. Osmislio je pozorišne scenografije i kostime i takođe uzorke za odeću i prostirke. Koristio je svoje skice za dizajniranje srebra, keramičkih posuda i nakita. Stvorio je kalupe za brojne skulpture i reljefe. Ilustrovao je razne knjige i napisao nekoliko svojih. Ostavio je trag ne samo svojom umetnošću, već i svojom kontroverznom ličnošću: negovao je sliku apsurdnog i gotovo suludog umetnika; želeo je da mu ceo život postane umetnost i preoblikovao je svoju ličnost na isti način kao i svoje slikarstvo. Njegova upečatljiva ličnost ne može biti odvojena od njegove umetnosti.
“Božanstvena komedija“ Kada ga je italijanska vlada 1950. godine, na sedamstotu godišnjicu Danteovog rođenja, angažovala da za posebno izdanje Božanstvene komedije naslika ilustracije, izjavio je da delo oslikava njegov lični duhovni razvoj. Kasnije je kontraverzno izjavio, da Komediju nikada nije čitao. Za ilustracije je Dali napravio 101 akvarel između 1950. i 1952. godine, nakon čega je italijanski Državni poligrafički institut 1954. godine objavio knjigu sa sedam reprodukcija akvarela u punoj veličini, u obliku litografija sa uzorcima stranica teksta koja je odmah naišla na neodobravanje. Komunistička partija je protestvovala protiv „rasipanja novca”, koji je neophodan za bolje namene, a nacionalisti su nasuprot tome protestvovali što delo najznačajnijeg italijanskog pesnika ilustruje Španac. Na kraju je vlada izdala samo seriju suvenirskih poštanskih marki. Posle posredovanja izdavača Joseph Forê, 1959. godine projekat je preuzela i finansirala francuska izdavačka kuća Editions d’Art Les Heures Claires. Delo su izvodila dva visoko kvalifikovana gravira za posebne vrste drvoreza – ksilografiju. Slika pri ovom postupku, za razliku od klasičnog drvoreza, nije urezana u ploču, već su iz ploče izrezani oni delovi kojih nema na grafici. Delo je pod umetnikovim nadzorom rađeno od 1959. do 1963 godine, i nastalo je 3500 ploča za sto otisaka (oko 35 boja za jednu grafiku). Delo je izdato u Parizu u šest knjiga: prvo Raj, a zatim i Čistilište i Pakao, za koji je bilo najviše interesovanja. Bilo je izdato 4798 knjiga, a u Francuskoj je zajedno sa serijama grafika bez teksta izašlo 5346 odštampanih serija Dalijevih ilustracija. Luksuznim knjigama (33) su dodati neki od originalnih akvarela, zbog čega im je danas nemoguće ući u trag. Na izložbi će moći da se vide grafički listovi iz francuskog izdanja. “Biblija Sakra“ Dalijeve ilustracije za Bibliju, pisanu u vulgati (srednjevekovna latinica), čini 105 litografija, urađenih po originalima, slikanim gvaš tehnikom. Izdata je 1969. godine u Milanu sa tiražom od 1677 primeraka, bez probnih otisaka. Naručilac je bio Dalijev prijatelj i pokrovitelj Đuzepe Albareto, koji je sebi postavio zadatak da će umetnika vratiti Bogu, a proučavanjem Biblije i nazad u okrilje rimokatoličke crkve. Ilustracije, bogate i po formi i po suštini, pokazuju umetnikovu svestranu stvaralačku snagu, jer sadrže široku raznolikost slika – baziranih na hrišćanskoj ikonografiji, kao i na ikonografiji klasične mitologije. Dali je koristio posebnu tehniku – buletizam, njegov sopstveni izum, pri kojoj je arkebuzu, vrstu starinskog pištolja, “punio” kapsulama napunjenim bojom i ispaljivao je na prazan papir. Efekte (spontane fleke) je zatim uključio u ilustracije. O Kući legata Kuću legata, instituciju od značaja za grad Beograd, osnovala je 2004. godine Skupština grada Beograda. Nastala kao plod višedecenijske inicijative umetnika, intelektualca, stručnjaka i darodavaca, Kuća legata ima za cilj rešavanje složene problematike legata i poklona učinjenih Beogradu od 1955. godine do danas. Kuća legata je od samog osnivanja preuzela stalnu brigu o legatima radeći kako na pravnoj regulativi u oblasti legatorstva uz poštovanje volje legatora, tako i na poboljšanju uslova staranja, čuvanja i zaštite legata, njihovom otvaranju za javnost, popularizaciji i na prezentaciji predmeta iz legata u skladu sa savremenim muzeološkim standardima. Kući legata povereni su na čuvanje i staranje nepokretni legati Veljka Petrovića, Petra Lubarde i Rista Stijovića i pokretni legati Nedeljka Gvozdenovića, Olge Jevrić, Ljubice CuceSokić, Milenka Šerbana i Milene Jeftič Ničeve Kostić.
