Ispričaću vam samo jedan trenutak bakinog prisustva i ulepšati vam dan
Noc je vec uveliko pocela da baca svoje boje fosfora na pusto i uvek uspavano selo pored reke. Izgleda da sam ostala samo ja budna. Sedim bosa u beloj bakinoj spavacici, vecoj za tri broja, ali posve prijatnog materijala na drveni zidic nadomak prozora i posmatram.
Gledam reku ciji se sitni valovi bore sa niskim temperaturama, jos uvek se nisu predali zimi i pretvorili u led… Cini mi se da nikada i nece. Vetar lagano pomera osiromasene grancice breze i jorgovana koje je moja baka licno posadila pre vise od trideset i kusur godina. Kaze da je priroda jedini covekov prijatelj i da jedino ona zna svoj pravi put-vraca onoliko koliko joj pruzas. A, da! Pricala mi je i o ljudima.
U slucaju sa njima to je bilo suprotno. Izgubljeni saputnici vetra su i ove noci uspeli da se lukavo provuku kroz supljine bakinog starog okna od prozora i postalo je hladno. Odjednom me je obuzela neka neopisiva jeza, mraz na prozoru poceo je da slika svoje planove koje je nameravao da ispuni i ove godine. Sveca koja se nalazila na stolu do mene je pocela polako da gubi sjaj, a ja ni ne pomisljam da se vratim pod topli jorgan, meni od malih nogu poznatog kreveta. Razmisljam, razmisljam i razmisljam. Ja imam dosta pitanja, od malena sam ih imala, ali tada bas ni jedan odgovor. Kako godine sebicno prolaze, ali posve brzim tempom, pitam se i dalje sta sam to shvatila za sve ove moje godine?! Dosla sam do zakljucka.
Dosta sam naucila sa jako malo iskustva. Ja sam jedna od onih koja razume i istinski oseca bol, ona koja ne zeli da povredi druge, cak ni one koji su to zasluzili… Jedna od onih koje znaju da kazu „oprosti“ ili „izvini“, jedna od onih koje su rano shvatile da je zivot prekratak za mrznju i gnev… Ali isto tako i jedna od onih koja je u to vreme gneva zalutala i ostala-koprcajuci se. Najjaca sila na svetu ljubav, vise ne postoji. Sreca postaje samo rec, naravno, jer ljubavi nema. Postovanje– iscezlo je. Oteli ga losi morali kojih je danas i na pretek. Vera?! U Boga vise niko ne veruje. E, utakvom svetu ja trenutno zivim. Beznadje…Hop! Skocih sa prozora na hladne plocice i brzo se uvukoh u krevet. Prosla je ponoc odavno, ali je najbolji prijatelj za ovakve trenutke, zar ne? Otkucava tri sata posle ponoci da me uveri da ce ubrzo jos jedan novi dan i da nekome mogu izmamiti osmeh na lice. Zatvorih oci, nekako radosna.
Miris kafe? Mmm…. Moja baka nikada nece prestati da me tretira kao svoje malo unuce. Ima li sta lepse od svezeg, jos uvek vruceg i naravno domaceg bakinog kroasana i jos vrelije kafe u krevetu? Pa volim je zbog toga najvise. Pocele smo jutro sa osmehom i ona i ja planirajuci dan. Na selu je uvek najlepse. Probudi se valjda u coveku onaj istinski osecaj dobrote i neiskvarenosti, probudi se onaj nevini pogled na svet, kao kad si dete i sve ti se cini jednostavno. E upravo tako sam se i ja osecala u tom trenutku…ispunjeno i bezbrizno. Obukavsi se, izasle smo napolje i drzeci baku pod ruku pesacile smo oprezno do reke. Led je pucketao, vristao je lomeci se pod nasim koracima. Pricala mi je o prolaznosti. O tome kako sve jednom prodje, i ono lose, a jos brze ono dobro. Govorila je mudro o istrajnosti covekovog uma, objasnjavajuci da nikada ne bih trebala sebe da menjam i uporedjujem sa bilo kim. Da je zivot „nista“ ako nisi osetio i dobro i lose i uspeo da ostanes covek uporan i istrajan u svemu sto radis. Pamteci i upijajuci njene reci, pozelela sam da u njenim godinama isto pricam svojim unucima. Stigle smo do keja tako setajuci.
-Vidis onu reku?-pitala me je. Klimnula sam glavom zbunjeno, ali odgovor je bio potvrdan u svakom slucaju. –Ona nikada nije promenila svoj tok, nikada nije tekla ni brze ni sporije od kada je nastala, a nastala je davno. Da se ljudi trebaju menjati i priroda bi se promenila. Ona je najbolji pokazatelj pravih vrednosti.-rekla je. Zamislila sam se. –Bako, i sama priroda, po mom misljenju, ima losih strana. Samu sebe je nekada unistila. Otud pozari, poplave i ostale katastrofe. –Da, ona samu sebe, ali niko drugi nije mogao da joj se suprodstavi. Previse je jaka, budi i ti!
