Naslovna / Lifestyle / #NE_PROPUSTITE / Putovanje kroz besmrtnost

Putovanje kroz besmrtnost

Da li je život svih nas unapred ispisana knjiga i da li na neke događaje koje čine putovanje zvanom život ne možemo uticati jer su oni zapravo unapred predodređeni…

Otkad postoji čovek kao razumno i svesno biće, on sebi postavlja pitanja o životu i umiranju.

 

Kada govorimo o besmrtnosti, o životu posle smrti, jedni će verovati, drugi neće, dok neki neće otkrivati svoje shvatanje ove tematike. Dokaza za ovaj fenomen nema i teško da će ikada biti. Ili, da budemo precizniji, drugog dokaza osim vere nema. Nije ni snaga vere kod svakoga ista. To su pitanja vaspitanja, sredine u kojoj je pojedinac odrastao, iskustva…Ovom prilikom nećemo zalaziti u te faktore koji, neosporno, utiču na to koliko će neko verovati u ovaj fenomen, ali svakako da se ljudi, kako odrastaju, menjaju, ljudi koje vole umiru, i tako im se ovo pitanje nameće i prirodno je da se razmišljanje menja, a samim tim i intezitet vere.

Putovanje kroz besmrtnost
Da li je život svih nas unapred ispisana knjiga i da li na neke događaje koje čine putovanje zvanom život ne možemo uticati jer su oni zapravo unapred predodređeni…

Postoje shvatanja o smrti kao o večnom snu. Dakle, kada čovek umre, tone u san iz kog se više nikada neće probuditi, nikada više ništa neće osetiti i tako se njegov život završava. Mišljenje koje je najrasprostranjenije svakako se vezuje za čovekovu dušu – kao čovekov nematerijalan, neuništiv i besmrtan deo. Kada čovek prestane disati, kad njegovo telo prestane da funkcioniše, ostaje ono što živi večno, a to je njegov duh. O duši kao večnoj i telu kao zemaljskom nećemo naići samo u verskim knjigama, već i u mnogim delima narodne i pisane književnosti, kao i u delima mnogih filozofa. Uzećemo za primer Platona, Sokratovog učenika i jednog od najvećeg filozofa svih vremena. Iako je sam isticao moć razuma, logike i dokaza i da je to jedini put do istine, on je prihvatao postojanje određenog dela stvarnosti koji nije materijalan i opipljiv i da za dokaze postoje određene granice. On je u svojim delima često naglašavao kako je telo zatvor za dušu i da čovekova smrt predstavlja njeno oslobađanje. Vid, njuh, sluh, ukus i dodir su deo fizičkog života i često nas mogu prevariti.
Iako u Bibliji nema detaljnih opisa života posle smrti, u njoj vrlo često pronalazimo elemente koje možemo prepoznati u neobičnim i ne tako različitim pričama ljudi koji su se susreli sa smrću i koje su jedini način da, verovali u ta iskustva ili ne, naslutimo šta se nama dešava kada zauvek zatvorimo oči. To su priče onih koji su, zahvaljujući brzim reakcijama lekara imali sreće da ih ponovo otvore. Naravno, govorimo o ljudima koji su doživeli kliničku smrt. Klinička smrt je u medicini postala posebna, ozbiljna grana za naučna istraživanja i postoje različita stanovišta sa kojih se objašnjavaju „doživljaji“ kroz koje prolaze oni koji se susreću sa smrću. Međutim, i danas smo svi mi svedoci takozvanih „čuda“ koja se događaju i pred kojima medicina ostaje bez odgovora. Uprkos tome što su uvereni u ono šta su doživeli, ili da budemo precizniji, osetili, mnogi o tome ne govore. Razlozi su različiti, a najčešće je to strah da ne budu ismejani, proglašeni sa psihički nestabilne osobe, pa tako neki o tome ne govore uopšte ili govore samo najbližima.

Razmena misli

Ali, najpotpuniji utisak možemo steći samo ako nam priču priča osoba koja se sama susrela sa tim.
Naime, oni koji su doživeli kliničku smrt izjavljuju da se „tamo“ komunicira razmenom misli na takav način da je nemoguće slagati. Ne samo da je sve savršeno jasno, već je to jezik koji sada ne bi mogao opisati, objasniti. Jednostavno, nemoguće je to reći ljudskim govorom, onim koji živi govore. Međutim, tako je i za ostale događaje kroz koje su prolazili. Nemoguće je rečima opisati ono što se dogodilo, osetilo, prikazalo. Mogu se dati samo dati približne predstave onoga što se pojavljuje, da bi se naslutilo o čemu se zaista radi. Ono što se dešava odmah nakon smrti, jeste napuštanje materijalnog tela. To je onaj prvi trenutak, kada do njegove svesti dolazi ta informacija. On tada dobija novi oblik, novo telo, koje se najčešće opisuje kao lako, prozračno, poput magle, dima…Iz njegove perspektive moguće je sve videti, pa čak i pročitati nečije misli i proći bilo gde, materijalni predmeti ne predstavljaju prepreku. Međutim, ostali, tj. živi ne mogu videti ni čuti taj novi oblik, koji se najčešće tumači kao duša. Moguće je videti i svoje materijalno telo, a osećaji su različiti. Vrlo su česti opisi tog nesvakidašnjeg, prelepog, neopisivog osećaja i želja da ostanu u tom telu, ali ima i slučajeva potpunog užasavanja što ih niko ne čuje, ne vidi, ne oseća, osećaja usamljenosti. . Ima različitih iskustava, u zavisnosti gde ljudi umiru, da li je to u bolnici, prilikom neke nesreće, kod kuće itd…Neki su mogli da čuju kada ih lekar proglašava mrtvima ili da vide svoje najbliže kako preživljavaju te trenutke, a ne mogu ništa da učine i pokažu im svoje prisustvo.

Putovanje kroz besmrtnost

Putovanje na koje ne odlazimo sami…

Kakav će biti taj početni osećaj zavisi i od zvukova koje mogu čuti u ovim trenucima. Naime, neki to opisuju kao osećaj velikog olakšanja, tišine, spokoja, prestanak svih bolova i briga…Dok, s druge strane imamo nesnosnu buku, zviždanje i urlikanje koje se čuje u tim trenucima prelaska iz života u smrt. Međutim, to ne traje dugo. Ono što obično dolazi posle toga je kratak put, posle kog se oni zapravo nađu u toj novom telu, tačnije svom duhu, koji se opisuje na različite načine. Negde se radi o mračnom tunelu, prolazu, kanalu, dolini, a neki opisuju hodanje mostom tankom kao igla, gde svakog trenutka možeš pasti, ali ne osećaš strah kao što bi to bilo slučaj u životu. Već smo pomenuli da taj drugačiji vid tela živi ne mogu videti ni čuti, ali u zavisnosti od doživljaja oni se susreću sa drugim dušama ili određenim pojavama odmah nakon smrti ili kasnije. Dakle, u određenoj fazi umiranja imamo primere onih kojima se odmah nakon tog trenutka u kom su shvatili da su mrtvi javljaju bića koja im govore da se vrate nazad, da sada nije njihov čas napuštanja zemaljskog života. Vrlo često su to duše umrlih sa kojima je osoba bila bliska, dakle neko iz porodice ili prijatelj gde takođe imamo različite vidove tih tela, mada ima i opisa gde su to neka sasvim nepoznata bića. Neki su u prozračnom obliku nalik svom materijalnom telu, dok se neki ne mogu ni videti, ali se na jedan intenzivni način mogu osetiti i čuti. Ta bića na neki način olakšavaju prelazak u smrt ili, kao što smo već napomenuli, govore da nije njihovo vreme.

Svetlost na kraju tunela

Svetlost je ono što dolazi posle putovanja… Ima i izuzetaka, gde se umesto svetlosti pojavljuje figura osobe obučeno u crno, poput sveštenika. Ako govorimo o svetlosti, radi se o biću u obliku svetla i ono što je sigurno, a to je, sudeći po njihovim utiscima, ono je na njih ostavilo najveći trag, nešto što sigurno neće zaboraviti. Svetlost ima beličasti sjaj, i neobično je jaka, tačnije, biva sve sjajnija. Dakle, nemoguće je opisati način na koji ta svetlost sija, a još manje toplinu, prijatnost i ljubav koja isijava iz nje. Ne postoji osećaj kojim se može približiti kako je to kada je ona tu. To je nešto neizrecivo. Takođe, imamo i različita tumačenja te svetlosti.

Putovanje kroz besmrtnost
Svetlost koja izaziva osećaj koji se ne može opisati rečima…

Dok neki veruju da je ona predstavlja Isusa Hrista, ima onih koji smatraju da je ta svetlost, zapravo, anđeo. To zavisi i od vere ili vaspitanja onog koji to doživi. Nakon što se pojavi svetlost upućuje određene misli u obliku pitanja. Ona se odnose na život pojedinca, dakle da li je zadovoljan onim što je postigao u životu, da li bi išta menjao kada bi dobio priliku da se vrati nazad…To vrlo često dovodi do ponovnog brzog preživljavanja svega onoga što je možda bila prekretnica u njihovim životama. Misli se na smenjivanje slika nekih najčešće najvažnijih događaja počev od detinjstva pa sve do trenutka smrti. Na taj način se u sećanje vraća i stavlja na uvid sve ono dobro i sve ono loše što je učinjeno. No, važno pitanje je šta se dešava posle. Jasno je da su ljudi koji su doživeli kliničku smrt „vraćeni“, tako da na osnovu njihovih iskustava možemo saznati ovoliko. Kod nekih taj trenutak jednostavno nije upamćen, nisu bili svesni, dok ima slučajeva gde su osetili trzaj ili isti onaj put, poput tunela ili prolaza, samo još većom brzinom. Ono što je vrlo neobično jeste da su retki oni koji bi rekli da su želeli nazad, tj. da su se osećali nelagodno. Šta više, najviše je onih koji kažu da ta količina ljubavi i uživanja postoji samo „tamo“, da se to ovde ne može osetiti. I da je jedini razlog sreće što su ponovo tu njihova porodica, deca i svi oni koje vole. A nisu retki slučajevi da ljudi počnu da veruju u nešto što nisu ni mogli da zamisle da će pre tog doživljaja biti deo njihovih života.

Razmišljanje o ovom fenomenu i shvatanje koje imamo jeste duboko lična stvar pa na taj način ovu temu možemo posmatrati subjektivno. Međutim, interesovanje za smrt nije i nikada neće biti subjektivno. Nezavisno od shvatanja i verovanja to će uvek imati uticaja ne samo na medicinu, nego na većinu prirodnih i deo društvenih nauka, a samim tim i na naš život, koji je i nemoguće shvatiti ako se ne osvrnemo na njegovu suprotnost.

O Nevena Topličić

Proveri takođe

DIVA EUROVISION TEL AVIV 2019 LIVE BLOG

Dobrodošli u DIVA EUROVISION TEL AVIV 2019 LIVE BLOG! Večeras će vas, kroz drugo polufinalno …

DIVA EUROVISION STORY: Jelena Karleuša UDARILA na Nevenu Božović! (FOTO)

Pop diva Jelena Karleuša nije zadovoljna nastupom srpske predstavnice na ovogodišnjoj Evroviziji, a svoje nezadovoljstvo …

Leave a Reply

Your email address will not be published.

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.