Naslovna / Grad / Gradske vesti / Rediteljka Đurđija Radivojević za Gradski magazin

Rediteljka Đurđija Radivojević za Gradski magazin

Rediteljka Đurđija Radivojević za Gradski magazin.

Mlada Rediteljka Đurđija Radivojević u intervjuu za Gradski magazin govori o svom novom kratkometražnom filmu ” Kad bi ovce bile roze”. Ovaj film, koji će svoju beogradsku premijeru imati 28. Aprila u 20h. u velikoj sali Doma Omladine, bavi se problemom ” bele kuge” kroz prizmu dečije nevinosti.

#2_1024px

Kako si došla na ideju da snimiš ovaj film? Statistika pokazuje da se zadnjih par decenija, iz godine u godinu, sve manje đaka upisuje u prvi razred.  Pri tom se starosna granica ljudi koji se odluče da imaju dete, pomerila u odnosu na ranije generacije. Nekada 22, danas 32 godine. Postali smo svedoci nestajanja sopstvenog naroda, a malo se preduzima da se nestajanje bar uspori, ako ne zaustavi.

Sa druge strane, izuzetno mi je zbunjujuće bilo to što odrasli, štiteći decu od surove istine, lažima ulepšavaju realnost. Deca onda svojom neiskvarenom logikom izvode zaključke i o najozbljnijim temama, što sam želela da prikažem u filmu. Zato mi je želja bila da napravim „dečiji film za odrasle“, koji problem sagledava očima deteta.

Mozeš li malo bliže objasniti kako i zašto film nosi ovako neobičan i interesantan naziv ? Zanimljiva mi je žargonska metafora podele našeg društva na „stado“, „crnu ovcu“, „ovna predvodnika“, „jagnje“… pa roze ovce u ovom filmu predstavljaju simbol za nežnost, kao i simbol pobune, simbol potrebe da ne budete stavljeni u kalup, već da napravite kalup po svojoj meri.

Da li bi našim čitaocima otkrila nesto više o samoj radnji filma? Film se bavi problemom „bele kuge“, masovnim napuštanjem sela i našim nestajanjem uopšte, kroz prizmu dečije nevinosti i naivnosti. On prikazuje Markovo detinjstvo u selu gde nema druge dece i posebnu pažnju poklanja pravu deteta da domašta sve što nedostaje, pravu deteta da bude množina, da se raduje i da sanja.

#1_1024px

Film će učestvovati na festivalima širom Evrope, između ostalog i na Festivalu filma za ljudska prava u Barseloni. Kakva su tvoja iščekivanja od ovog festivala? Drago mi je što ću upoznati kolege iz celog sveta koji se bave sličnim temama. Trebalo bi da se projekcije istovremeno održavaju u Barseloni, Parizu i Njujorku, pa će veliki broj ljudi biti u prilici da pogleda naš film.

S obzirom na to, da je jedna od tematika kojiom se baviš u ostvarenju “Kad bi ovce bile roze“, odrastanje dece, da li smatras da je detinjstvo nekada bilo drugačije i bezbrižnije od današnjeg? Ne mogu reći da je bilo znatno bezbrižnije. Deo našeg odrastanja su bili i ratovi i bombardovanje i revolucija. Ja sam imala sreću, da pored svega što se dešavalo, imam divno detinjstvo.

Nismo imali internet, ni mobilne telefone i bili smo više usmereni jedni na druge. Vremena su se promenila. Društvene mreže nude samo privid socijalizacije. Mi smo višak energije praznili kroz sport, igru i sitne nestašluke, a danas je sve češće slučaj da deca višak energije manifestuju nasilničkim ponašanjem. Ono što nas najviše razlikuje, jeste što smo mi bili u mogućnosti da budemo samo deca.

 Pre nego što si upisala režiju na FDU, diplomirala si glumu na Akademiji umetnosti. Šta je to što te je navelo da počneš da studiraš režiju? Program studiranja na katedri za glumu koncipiran je tako da je bliži pozorištu nego filmu. Nakon diplomiranja upisala sam školu filma u Centru za vizuelne komunikacije „Kvadrat“, kako bih se više upoznala sa procesom pravljenja filmova. U želji da se usavršim za rad ispred kamere, zaljubila sam se u rad  iza kamere.

Master klas Džima Džarmuša na Kustendorfu, motivisao me je da pokušam da upišem i režiju. Posle prvog filma, znala sam da je to nešto čime želim da se bavim zauvek, a gluma mi je jako pomogla da izvučem najbolje iz glumaca sa kojima sarađujem.

Mnogi glumci se u svojim karijerama u nekom momentu okrenu režiji. Šta misliš, zbog čega je to tako? Magija stvaranja filma podrazumeva blisku interakciju među svim članovima ekipe. Treba razumeti da je kamera zamišljena osa oko koje se sve vrti, a ne granica između „nas“ i „njih“. Često se i reditelji pojave u nekoj ulozi u filmu. Priča je temelj svega.  Mislim da koliko reditelj izabere priču, toliko i priča izabere reditelja. Svi mi govorimo univerzalnim jezikom – filmskim.

Svake godine sa Akademija “izlaze“ talentovani,  mladi ljudi, koji zbog dobro poznate situacije u našoj zemlji, često ne nalaze posao u struci. Tvoja branša i branša tvojih kolega sa fakulteta  je specifična, kako se vi borite protiv ovog problema? Po mom mišljenju, veći je problem što mladi i talentovani ljudi, i to ne samo iz ove branše, mahom „izlaze“ iz zemlje. Ma koliko ovaj poziv bio specifičan, neizvesnost je prisutna svuda. Niko nema nikakvu garanciju i oslanja se samo na puku sreću, nada se da će u pravom trenutku biti na pravom mestu i da će mu biti pružena  šansa. Najčešće, zapravo, sami napravimo šansu. Ja verujem da se talent i upornost često pogrešno zovu sreća.

Kako komentarišeš privatizaciju “Avala Film“-a? Nakon suočavanja sa posledicama  privatizacije „Beograd filma“, verovala sam da smo iz te situacije ipak izvukli neku pouku. Imam utisak da pravimo iste greške, a nadamo se drugačijem rezultatu. Sa druge strane, „Avala film“ jeste bio najveći filmski studio u Jugoslaviji, ali je činjenica da je godinama u stečaju.

Prema tome, smatram da je interesovanje za „Avala film“ moralo da postoji i pre vesti o privatizaciji. I dok sa nestrpljenjem čekamo da vidimo da li će „Filmski put“ promeniti delatnost „Avala filma“ ili ne, zaista je neobjašnjivo da je u aukcijsku prodaju uključen filmski katalog Avala filma (1947-1992) u kom se nalazi preko 200 igranih i 400 dokumentarnih filmova, pobednika mnogih značajnih filmskih festivala. Skoro polovina jugoslovenskih filmova. Takav odnos prema našoj kulturnoj baštini je nedopustiv, jer se stiče utisak da kultura nikada nije bila od nacionalnog interesa.

Film “Kad bi ovce bile roze“ doživeće beogradsku premijeru 28. Aprila u 20h. u velikoj sali Doma Omladine. Zbog čega bi publika trebalo da dođe i pogleda ovo ostvarenje? Da uživa. Pored filma „Kad bi ovce bile roze“, biće prikazan film „Sve je više stvari koje dolaze“ rediteljke Jelene Gavrilović. Ovo je jedinstvena prilika da publika isprati dva stilski različita ostvarenja sa jakim autorskim pečatom, pre nego što filmovi započnu svoj festivalski život. Ulaz je slobodan i time želimo da vratimo ljude u bioskopsku salu i podsetimo ih na pravo iskustvo gledanja filma na velikom platnu.

 #3_1024px

O Bojana Djurovic

GiO urednica, mail: bojana.djurovic@gradskimagazin.rs

Proveri takođe

Kada se obratiti lekaru: Sve ono što ne znate, a trebali biste da znate o mladežima!

Diva medical otkloniće sve nedoumice koje ste imali, a tiču se mladeža na vašem telu …

ČETVRTAK ĆE PROMENITI SVE: Na jednom mestu THCF, NIKOLIJA, COBY…

FREESTYLER WINTER STAGE & IDJ TV pripremaju žurku koja će pomeriti granice dobre zabave, i …

Leave a Reply

Your email address will not be published.

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.