Najnovije Vesti
Naslovna / Grad / Gradske vesti / Viktor Savić: Ponosan sam na ljubav prema Zvezdi
Viktor Savić: Ponosan sam na ljubav prema Zvezdi

Viktor Savić: Ponosan sam na ljubav prema Zvezdi

 Izvor: Večernje Novosti (Autor: Jovan Sekulić)

Niko mi nije nametao za koga ću da navijam, kao dete sam izabrao crveno-bele, kaže Viktor Savić

Viktor Savić, prototip mladog, uspešnog muškarca, glumac od stila, Beograđanin koji obožava svoj grad, zvezdaš od kratkih pantalona, reper koji svoje pesme ne raubuje po novinama nego ih čuva za sebe. Miljenik ženskog pola koji se pojavio kao Viktor u “Košarkašima”, postao poznat kao Boban Čančar u “Mješovitom braku” i Relja u “Šišanju”, ali ipak najveću polularnost stekao u već kultnim filmovima: “Montevideo, Bog te video” i “Montevideo, vidimo se”…

Montevideo” je doživeo i reprize, a Milutinac je i dalje aktuelan, koliko je ta uloga promenila vaš život?

Da, Milutinac se ne predaje, ali ja ne mislim da mi je uloga Milutina Ivkovića promenila život. Možda samo neke navike… Život mi nisu promenile ni serije koje su me lansirale, kao na primer “Mješoviti brak”.

Mnogi kažu da je najteže biti Beograđanin u Beogradu?

Zavisi iz kojeg ugla se gleda. Beograd je veliki grad i svi hoće da dođu ovde ali ne bi da menjaju život, ponašanje, navike… A opet, mislim da mnogo toga ipak zavisi od nas koji smo ovde rođeni, jer mi smo ti koji moramo da zadržimo duh grada i kreiramo kako drugi da se ponašaju. Međutim, ima dosta onih koji nisu dorasli ovom gradu iako su tu rođeni, zato se i ja ponekad pravim slep, da ne vidim mnogo toga…

Utisak je da je Milutinac pravljen po vašem kroju, da postoje neke sličnosti i u stvarnom životu?

Mnogi me i dalje poistovećuju sa Milutincem jer me tako doživljavaju. Suštinski možda i ima nekih sličnosti, ali ja lično taj lik ne posmatram kroz tu prizmu. o “Montevideo” je pogodio u srce, emocija koja izbija iz svakog kadra doprinela je uspehu filma? – Reakacija gledalaca je bila fantastična i sve govori, ja nemam šta da dodam.

Koliko ste se bavili fudbalom i na koji način pre “Montevidea”?

Ja igram fudbal celog svog života i nisam imao problema na snimanjima. Trčim za loptom i četiri puta nedeljno, osim kada me obaveze sputaju. Obožavam da igram mali fudbal, često učestvujem na turnirima.

Sada su sportski filmovi u modi, da li košarkaši u “Bićemo prvaci sveta” mogu da imaju uspeh kao “Montevideo”?

Ne znam, nisam gledao “Bićemo prvaci sveta”. Ali, ipak je fudbal nešto sasvim drugo. Košarkaši su godinama donosili medalje, ali možda će zvučati ružno ovo što kažem: većina bi u Srbiji menjala i dva-tri košarkaška zlata za jednu fudbalsku medalju! Zato što smo mi, pre svega, fudbalska zemlja, a ovo što pričam nikako ne umanjuje uspehe generacija i generacija košarkaša. Zato je teško prevazići uspeh “Montevidea”, a ima tu i još nešto. U fudbalskom filmu, da tako kažem, glavni junaci su iz Srbije, a u košarkaškom se priča o vremenima kada smo se zvali Jugoslavija.

Pravi ste mladić sa gradske kaldrme, neki vam to zameraju?

Znam na šta mislite, možda i na neke moje izjave da sam znao i da se potučem. Svakome se to desi, muškarac u velikom gradu a ima 100 poslova, onda nije teško ni pobiti se. Ja uvek pokušavam, kada dođem u takvu situaciju a javna sam ličnost, da se sve reši mirno, bez problema. Gomilu puta nisam u tome uspeo, potukao sam se… Meni je bitno šta o meni misli moja porodica i moji prijatelji koji, uostalom, i najbolje znaju ko sam i kakav sam.

Veliki ste zvezdaš, član ste Skupštine, od kada datira ta ljubav?

Od kada, pa odmalena. U mojoj kući se fudbal ne prati nešto preterano, tako da sam ja sam odlučio da navijam za Crvenu zvezdu još dok sam bio u kratkim pantalonama. Dakle, niko mi to nije nametnuo i na to sam ponosan. Moj izbor, moja ljubav, perfektno. A to što sam član Skupštine me ne čini posebnim, mogu samo da kažem da to za mene predstavlja čast. Jer, Zvezda je veća od svih nas!

Veliki finansijski problemi na “Marakani”, kako na to gledate? 

Mene to ne interesuje jer je jednostavno izvan mojih moći sagledavanja stvari. Igru tih brojki ne razumem, pogotovo ne razumem cifre tih veličina. Ja sam jednostavno navijač i zanima me atmosfera, igra, radujem se pobedama, uspesima…

Da li imate vremena da negde putujete sa Zvezdom?

Ako mislite na to da su me ljudi koji vode Zvezdu negde vodili, odgovor je – ne. Ali, putovao sam sa svojim prijateljima i za mene je to pravo zadovoljstvo. Okupimo se, krenemo, navijamo, uživamo…

Koje utakmice pamtite?

Nažalost, generacija sam koja je navikla i na poraze. Ipak, što je i logično, pamtim svaki derbi, a pogotove one koje smo dobili.

Ko su vaši ljubimci?

Volim Dekija Stankovića, a koji ga zvezdaš ne voli, takođe i Nemanju Vidića. Voleo sam i Branka Boškovića koga su mnogi zaboravili. Drago mi je i što je mali Rajković dobio kapitensku traku, od njega Zvezda treba da napravi standardnog reprezentativca.

“USPAVANKA za Vuka ničijeg” u Narodnom pozorištu igra se nekako u ilegali?

U pravu ste. Bruka je, ma skandal, koliko ne umeju da izreklamiraju ovu sjajnu predstavu. A ona opet ima svoju publiku, sama se “bori” i pobeđuje.

Mnogo radite, kako stižete, polovinom 2014. ste igrali u 12 predstava?

Ne znam ni sam, stalno sam u pokretu. Morao sam nešto da uradim, da se rasteretim. Neke lepe predstave sam morao da izbacim tako da sam ostao na osam naslova.

“39 stepenika” se igra i na Vest Endu i na Brodveju, sada i u Beogradu?

I publika je predstavu sjajno prihvatila, krcato je non-stop. o Batrić Vučić u “Velikoj drami” je velika uloga? – Za mene je “Velika drama” najbolja predstava u Beogradu poslednjih godina. Nije to sam moj utisak, ovo govorim iz iskustva i priča sa poznatima i nepoznatima, uz ono šta “kažu” komentari na društvenim mrežama. Jer, kada sediš četiri sata u stolici i ne pomisliš da odeš kući, onda to znači da je predstava uspela. A zadovoljan sam i mojim Batrićem.

Kako se rođeni Beograđanin snalazi u Budvi “na pjenu od mora”?

Lepo, dobra ekipa, pomogli su mi i da imam dobar akcenat.

Uživali ste i snimajući “Gorčila”?

Jesam, zaista sam uživao mada je bilo dosta komplikovano. Morao sam svaki drugi dan da putujem avionom iz Beograda u Budvu, srećom, film smo snimili za 23-24 dana. Bilo je radno ali i opušteno, a sviđa mi se što niko nije imao preambiciozan plan da promeni svet, već da snimi jedan lep, emotivan film koji će se svideti narodu. I svideo se očigledno s obzirom na to da ga je gledalo, za kratko vreme, više od 250.000 gledalaca.

Izjavili ste da kultura mora da se razdvoji od sporta, sport od politike, a politiku od zabave?

Da, rekao sam i stojim iza svake reči. Kada se sve strpa u isti koš, onda od toga nema ništa. Nažalost, nisam optimista, štaviše bojim se da će, ako se ovi segmenti ne razdvoje, biti sve gore i da ćemo tonuti sve dublje.

O Gradski Magazin

Proveri takođe

Lični pečat vašeg doma

Uređenje životnog postora predstavlja pravi kreativni izazov. Pored osnovnih elementa koje treba osvežiti, ili kupiti …

Postavimo stvari na pravu meru

Dva metra razmaka – upozorenje koje najčešće čujemo ovih dana, radnja koju posebno odgovorno obavljamo, …

Leave a Reply

Your email address will not be published.

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.